Idi na sadržaj

U Zvorniku ja sam ostavio svoje srce

Izvor: Wikicitati
U Zvorniku ja sam ostavio svoje srce
AutorAbdulah Sidran
Originalni nazivU Zvorniku ja sam ostavio svoje srce
Datum izdanja?

Scenske upute

[uredi]
  • "Neka se glumci zezaju do mile volje." (Drugi čin, 6.)


  • "Sad počinje sistematično gruhanje iz Srbije." (Drugi čin, 7.)


Rudo

[uredi]
  • "Možda su matematika i muzika jedno te isto... samo što se jedno vidi a drugo čuje... Muziku ne možeš vidjet, matematiku ne možeš čuti... a možda su isto... Božje davanje, nije ljudsko izmišljanje..." (Drugi čin, 6.)


  • "Pjesma hajdelberških studenata. U Hajdelbergu ja sam ostavio svoje srce. Oni u Hajdelbergu, ja - u Zvorniku." (Drugi čin, 6.)


  • "Kako to da vi, koji ste ti, meni, koji sam vi, kažete ti, kad ja, koji sam vi, vama, koji ste ti - kažem vi!?" (Drugi čin, 6.)


  • "Našao sam! Ljudi, našao sam!" (Treći čin, 11.)


Vera

[uredi]
  • "Mene su vlastite sise ukopale. Nisam imala ni jedanaest godina, sise mi narasle - medicinski fenomen! I ne znam da sam žensko, a muškadija nasrće, povaljuje... čupa sise... i sad bi ih najrađe odrezala." (Drugi čin, 6.)


Živana

[uredi]
  • "Narode, ostvarilo se Kremansko proročanstvo! Narode - ostvarilo se! Ušao đavo u srpski narod!" (Treći čin, 9.)


Dijalozi

[uredi]
  • Rudo: "Bogami... izvodiš to ko kakav vrhunski... barmen! Koji ti je omjer... vino - kisela!"
Žile: "Jedan naspram - ofrlje!" (Prvi čin, 3.)


  • Vera: "Sad samo čekam da umrem..."
(...)
Rudo: "Nemoj tako, ženska glavo. Dobar je život. Samo čovjek mora imati neke želje, neki cilj, razumiješ?" (Drugi čin, 5.)


  • Nikola: "Otišo da se upišeš, pa nisi uspio? Ne primaju takve? Gde tu logika? Koga to stranke ne primaju? Jel ikoja stranka ikad ikog odbila? Što li tebe odbiše?
Rudo: "Nisu me odbili, al nisam se ni upiso. Nisam, i gotovo."
Batko: "Što nisi, što nisi?"
Rudo: "Kradu kišobrane." (Drugi čin, 6.)


Drugi o djelu

[uredi]
  • Nedžad Ibrišimović
    • (na pitanje: Zašto mislite da je drama Abdulaha Sidrana loša?) "Ona je toliko prljava, i ružna, i odvratna, da je ja nisam htio držati u kući. Meni je to strašno odvratno. To je nedopustivo. Kada sam je pročitao, ja je nisam mogao držati u kući, nego sam je nosio u hodnik, pa je i tu bilo lijepo mjesto za nju, pa sam je nosio do vrata zahoda, pa je i to bilo lijepo mjesto za nju, pa sam je skroz negdje u ćošak sa smećem pritisnuo, da prenoći, jer sam sutra ujutro morao vratiti tekst koji mi je dat na čitanje. Možete misliti kako je na mene djelovalo, kakva je to rugoba i užas. I nepismeni Bošnjaci, u pozorišnom smislu neobrazovani Bošnjaci, idu na njegov šarm i njegovo ime, pa daju pare da se to igra u pozorištu. To je sramota."

("Ljudi budite ljubazni" - april, 2001.; za Walter - Ruhani i šejtani inspiracija)