Randy Barnett

Randy E. Barnett
Rođenje	5. februar 1952. SAD

• "[R]ijetko ko stane da se zapita da li je Ustav legitiman. Ovo je nesretno jer ako Ustav nije legitiman, onda nije jasno zašto bi nas bila briga šta znači. A ako jeste legitiman, mi moramo znati zašto prije nego što možemo riješiti kako da tumačimo šta on kaže. / Legitimnost Ustava ne može, onda, samo biti pretpostavljena. Osim ukoliko se otvoreno ne suprotstavimo pitanju njegove legitimnosti, mi nikada nećemo znati da li mu se trebamo pokoravati, poboljšati ga, ili ga u potpunosti ignorisati." (Constitutional Legitimacy)

• "Iako je Ustav pravo, on je pravo u sekundarnom, ne u primarnom smislu. Njegov smisao je da obavezuje vladine zvaničnike, ne pojedince. / Pravo pitanje je, onda, ne to da li Ustav obavezuje građane, već da li su građani obavezani naredbama i zakonima koje su izdali zvaničnici koji su postupali u njegovo ime. Da li činjenica da je "pravo" valjano usvojeno u skladu sa Ustavom znači da obavezuje nekoga u njegovoj savjesti? Drugim riječima, da li je neko moralno obavezan da poštuje pravo koje je usvojeno u skladu sa ustavnim procedurama? Ili je jedini razlog za pokoravanje valjanom pravu strah od kazne u slučaju da se bude uhvaćen u nepokoravanju?" (Ibid.)

• "Sistem za stvaranje prava je legitiman, onda, ako stvara naredbe kojima se građani imaju dužnost da pokoravaju. Ustav je legitiman ako stvara ovaj tip pravnog sistema. Kakav kvalitet mora imati ustav da bi bio legitiman u ovom smislu? Zašto građani imaju dužnost pokoravanja naredbama onih koji su ustavom određeni kao stvaraoci i izvršioci prava? Većina ustavnih teoretičara izbjegava izričito odgovaranje na ovo pitanje." (Ibid.)

• "Ja ne pitam zašto ljudi percipiraju ustav legitimnim, a ustavne zakone moralno obavezujućim već radije pitam koje kvalitete ustav treba imati da opravda ovo opažanje. Moj odgovor je da mi dugujemo prima faciae dužnost pokoravanja ustavno-valjanom pravu, samo ako ustavni procesi koji su korišteni za usvajanje zakona nude dobre razloge za vjerovanje da zakoni koji ograničavaju slobodu su i nužni za zaštitu subjektivnih prava drugih, bez neprikladnog kršenja subjektivnih prava onih čija sloboda je ograničena [...] [O]va kvaliteta zavisi od prisustva ili odsustva pristanka. Kada je pristanak prisutan zakonita naredba može ograničiti gotovo svaku slobodu osim neotuđivih prava ili slobodu da se poštuju prava drugih. Međutim, kada pristanak izostane [...] da bi obavezivao u savjesti, zakon mora biti i nužan za zaštitu prava drugih i prikladan utoliko što ne krši prava onih nad kojim ne nametnut. Ustavno legitimni proces stvaranja prava nudi osiguranje da su ispunjena oba ova zahtijeva. Kakva su to prava koja legitimni proces stvaranja prava mora osigurati da ne putu prekršena? Da držim da prirodna prava koja ljudi imaju prije nego što formiraju pravni sistem i koje zadržavaju osim ukoliko ne pristanu na njihovo otuđenje su subjektivna prava slobode." (Ibid.)