Pukovniku nema ko da piše

Pukovniku nema ko da piše
Autor	Gabriel García Márquez
Originalni naziv	El coronel no tiene quien le escriba
Datum izdanja	1961.

• Liječnik je navratio iza objeda. Pukovnik i žena su pili kafu u kuhinji, kad je on gurnuo ulazna vrata i viknuo:

- Moji su bolesnici pomrli.

Pukovnik ustane i pođe mu u susret.

- Tako je, doktore - potvrdi vodeći ga u dnevnu sobu. — Uvijek sam ja govorio da se vaš sat ravna po strvinarima."

• "Pukovnik nije čitao naslove. Napregnu se da smiri želudac. - Otkad je uvedena cenzura, novine jedino donose vijesti iz Evrope - reče. - Bit će najbolje da Evropljani dođu k nama, a mi odemo u Evropu. Tako će svi znati što im se dogada kod kuće."

• "- Svi kažu da smrt ima lik žene - nadoda žena. Bila je krupna, rastom viša od muža, i nad gornjom usnom je imala dlakavu bradavicu. Načinom govora je podsjećala na zujanje ventilatora. - Međutim, je ne bih rekla da je to žena - reče. Zatvorila je ormar i obazrela se da ulovi pukovnikov pogled: — Ja mislim da je to beštija s kopitima.

- Može biti - složi se pukovnik. - Ponekad se događaju najčudnije stvari."

• "Pijetao se oglasi grlenim kvocanjem koje je doprlo do trijema kao prigušen ljudski govor. - Ponekad mi se čini da će ta živina progovoriti - reče žena. Pukovnik ga nanovo pogleda.

- Taj pijetao vrijedi suha zlata - reče. Stade računati srčući kašu. — Hranit će nas tri godine.

- Obmana se ne jede - reče žena.

- Ne jede se, ali je hranjiva - odgovori pukovnik."

• "Tog se jutra jedino namučio nastojeći obuti nove cipele. Kad je nakon nekoliko pokušaja uvidio da je svaki napor uzaludan, nazuo je lakirane čizmice. Žena je uočila promjenu.

- Ne budeš li ih nosio, nikad ih nećeš smekšati.

- Te su cipele za paralitičare - pobuni se pukovnik. - Obuća bi se morala prodavati po isteku jednomjesečnog nošenja."

• "- Nemaš nikakva smisla za trgovanje - reče žena. - Kad čovjek nešto prodaje, mora se ponašati kao da kupuje."

• Ženu obuze očaj.

- A što ćemo dotle jesti - zapita i uhvati pukovnika za porubljen izrez majice. Svojski ga prodrma.

- Reci mi, što ćemo jesti.

Moralo je proteći sedamdeset i pet godina- sedamdeset i pet godina života, minutu po minutu - da pukovnik dočeka ovaj trenutak. Oćuti se uzvišenim, jasnim, nepokolebljivim, kad je odvratio:

- Govna.