Johannes Tauler

Johannes Tauler
Rođenje	oko 1300 Strasbourg, Francuska
Smrt	15. juni 1361. Strasbourg, Francuska

• "Naša sreća nije u veličini naših djela, nego u veličini naše ljubavi."

Алберт Ајнштајн (нем. Albert Einstein) је био теоријски физичар, један од највећих умова и најзначајнијих личности у историји света. Рођен је у 14. марта 1879. године у Улму, у Немачкој, а преминуо је 18. априла 1955. године у Принстону у Њу Џерзију, у Сједињеним Америчким Државама. Алберт Ајнштајн је формулисао Специјалну и Општу теорију релативности којима је револуционисао модерну физику. Поред тога, допринео је напретку квантне теорије и статистичке механике. Иако је најпознатији по теорији релативности (посебно по еквиваленцији масе и енергије E=mc2), Нобелова награда за физику му је додељена 1921. године за објашњење фотоелектричног ефекта (рада објављеног 1905. у Annus Mirabilis или „Години чуда“) као и за допринос развоју теоријске физике. У народу, име „Ајнштајн“ је синоним за човека високе интелигенције или за генија. Када је Ајнштајну било пет година, његов отац му је показао мали џепни компас и Ајнштајн је тада схватио да нешто у „празном” простору делује на магнетну иглу компаса, да би касније овај доживљај описао као највећи откривачки догађај његовог живота. Он је, забаве ради, правио моделе и механичке справице показујући тако од малена велике техничке и математичке способности. Године 1906, Ајнштајн је промовисан у звање техничког испитивача друге класе. У 1908., добио је лиценцу за рад у Берну, Швајцарска, као Приватдоцент (Privatdozent) (неплаћени наставник на универзитету). Током тог времена, Ајнштајн описује зашто је небо плаво у своме раду о појави критичне опалесценције, који показује кумулативне ефекте расипања светлости на појединачним молекулима у атомосфери. .[9] Ајнштајн је у великој мери био укључен и у Амерички покрет за људска права. Био је близак пријатељ са Полом Робесоном (Paul Robeson) преко 20 година. Ајнштајн је био члан неколико група за људска права (укључујући принстонски одељак NAACP-а) од којих су многе биле под вођством Пола Робесона. Među mnogim stvarima koje su nazvane po Ajnštajnovom imenu su: • jedinica koja se koristi u fotohemiji, “Ajnštajn”. • Hemijski element čiji je redni broj 99 pod nazivom ajnštajnijum. • Asteroid 2001 Ajnštajn. • Nagrada Albert Ajnštajn. • Albert Ajnštajn nagrada za mir. • Fakultet medicine Albert Ajnštajn na Ješiva univerzitetu (Yeshiva University) [56] otvoren 1955. • Albert Ajnštajn medicinski centar[57]u Filadelfiji, Pensilvanija. Ajnštajn je tokom svog života objavio preko pedeset naučnih radova. Takođe je objavio i nekoliko radova koji se ne bave naukom, uključujući O cionizmu (1930), Zašto rat? (1933, zajedno sa Sigmundom Frojdom kao ko-autorom), Svet kako ga ja vidim (1934), i Izvan mojih poznih godina (1950).